ВЕСТИ
среда, 07 новембар 2012 22:17    ПДФ Штампа Eл. пошта
Није лако бити Србин
пише: Миша Вацић

У историји Србије ,борба за људска права била је једна од најтежих, али и најзначајнијих.
Сетимо се само првог српског-Сретењског Устава из 1835.године.његов архитекта,секретар Милошеве канцеларије,француски ђак,Димитрије Давидовић,први пут изнедрио је неколико важних људских права,које би Устав требао да штити. Слобода говора,слобода збора,слобода удруживања и свести,само су неке од категорија из корпуса људских права,које данас нико не доводи у питање.
  Међутим Србију и њена уставна решења,тада су сложно и здушно,брижно а малициозно,критиковале велике силе,пре свега Аустрија и Турска. Наводећи тада да је Србија у бездан пропала због толико напредних решења у Уставу,успеле су да за дуже време спрече развој људских права,све до 1888.године.
  Ми данас имамо врло сличну ситуацију. Но,улогу критичара,углавном дежурних,а увек злонамерних игра ткз.невладин сектор.
 "Ко на брдо,ак и мало стоји,више види нег' онај под брдом. То је срећа дала,ал несрећа. Не бојим се од вражијег кота,нека га је ка на гори листа,но се бојим од зла домаћега."
 Ове мудре Његошеве речи,данас у Србији одзвањају актуелније него икад. Данас у Србији најтеже је бити-Србин. Данас је у Србији љубав према отаџбини-језик мржње,а патриота онај кога треба денацификовати.
 Није лако повући паралелу између демократског и недемократског поретка,имајући у виду изјаве и делања данашње политичке елите.
 Демократија се не осваја стављањем префикса"демократски" испред имена странке,и нико нема тапију на припадност ткз.демократском блоку.
 У том и таквом демократском блоку ,јављају се застаршујуће идеје,које крше саму бит људских права и демократије. Како другачије назвати предлоге да се усвоји Закон против величања злочина,за који би"демократични" предлагач,разрезао казну затвора од три месеца до три године? Како другачије назвати коментаре бившег председника Србије и министарства правде које се односе на првостепене пресуде Суда за организовани криминал,пре но што је апелациони орган уопште и отпочео поступак по жалби?
 Демократија није демократски програм .Демократија је демократско деловање,поштовање људских права,прихватање различитости у свему,па и поимању патриотизма.
 Зато и нетреба да чуди став и однос невладиног сектора и појединих странака према чину који је био слободни израз људског загарантованог права на мишљење и слободу савести.Ти критичари свега што је српско,ти,плачући агресори,нескривено се гаде српског народа,његове напредне интелигенције,и као да жуде за неком новом окупацијом,не би ли се у њој поиграли модерне,демократске подручне власти.
 Ми се данас суочавамо са иронијом великих размера. За акте против државе и рушење државног поретка,оптужују нас они који свакодневно руше државни поредак,отвореним кршењем Устава Србије,отвореним речима да он за њих није легитиман,отворено подржавајући отцепљење најважнијег дела ове земље.
 То,са прећутним благословом,посматра владајућа елита,само се на речима залажући за правну државу и владавину права.
 Недоследност је њихова најбезболнија мана; они би да врате оргиналне називе неких улица из периода када су грађене,али би да,истовремено,мењају оргиналне називе других улица,јер сматрају да имају дискреционо право да одлучују које јеиме улице одговарајуће и напредно.
 Они весело кокетирају са сектором који себе назива невладиним,а у ставри је само несрпски,и који оно што "демократска"елита сања и машта,објављује гласно и комотно.
 И зато,како то Драгослав Михаиловић рече,ако сте из овога закључили да оваква Србија није никоме потребна,преварили сте се,ако мислите да оваква Србија никоме,па ни себи не може помоћи,пожурили сте,ако се плашите да она може пропасти,нешто сте у брзини претрчали.
 Србија није данас земља из снова,као што вероватно никада није ни била.Србија је данас,мало кљакав,доста блатњава,кијавичава и запушеног носа,и није баш за брзу трку. Али,ваљда је таква одувек и била,па ево,са застајкивањима и одмарањима,каска већ дванаест векова. А ако нешто толико дуго постоји,вероватно је Бог одлучио да и даље постоји.
 Србија нас све није заборавила,па немојмо заборавити ми њу. Не треба да мислимо на њу као на веселу девојчицу,али знам да ће у најтежем тренутку она бити ту и ми ћемо бити са њом.
Komentari
Dodaj Novi
+/-
Dodaj komentar
Ime:
Email:
 
Naslov:
 
Natasa  - Odlicno   |2012-11-09 04:51:33
Феноменалан текст браво Вацићу!!!

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."