ВЕСТИ
уторак, 16 јул 2013 11:46    ПДФ Штампа Eл. пошта
O Српству Босне

Борис Цицовић Кучевски; Професор Историје и предсједник Извршног Одбора Српског Народног Покрета 1389 РЕПУБЛИКА СРПСКА

Стефан Твртко I Котроманић (рођен 1338, бан од 1353, краљ од 1377, умро 1391. године) био је један од најзначајнијих српских средњовјековних владара.Успио је да постане краљ Срба, Босне, Приморја и Западних страна и крунисао се на гробу светог Саве у манастиру Милешеви, како би подвукао своју припадност српској и немањићкој државној идеји. Твртко је био син Владислава Котроманића и Јелене Шубић. Твртко је постао бан Босне 1353, у својој петнаестој години, после смрти Стефана II Котроманића.Прве године по стричевој смрти помагао му је отац, а по очевој смрти 1354. године подршку му је давала његова енергична мајка. Твртко долази на власт у вријеме великих борби, које је мађарски краљ Лајош Велики водио против Млечана око посједа у Далмацији. Као мађарски вазал, Твртко је вршио 1355. године у Далмацији, заједно са мајком, притисак на далматинске градове да се окрену против Млечана. Без обзира на то, Мађари нису били задовољни његовим држањем, и присилили су га у љето 1357. године да им уступи Хум до Неретве, као мираз уз Јелисавету, ћерку Стефана II, а жену краља Лајоша.Мађари су 1363. два пута слали војску на Твртка и оба пута су поражени: Прву, коју је водио краљ Лајош, под градом Соколом, другу под градом Сребреником. После ових побједа, Твртко је покушао да ојача централну власт, што је 1366. године изазвало побуну властеле. На челу побуне стао је његов млађи брат Вук. Покрет се претворио у отворену побуну која је почетком прољећа 1366. године протјерала Твртка и његову мајку из Босне, а за новог бана поставила Вука.Због ових догађаја Твртко се обратио за помоћ мађарском краљу и уз његову помоћ се вратио у земљу и на власт. Током 1366. и 1367. године Твртко је успио да смири цијелу земљу, а његов брат Вук је побjегао у Дубровник. Смрћу српског цара Уроша 1371. године изумрла је мушка линија династије Немањића. Погибијом краља Вукашина у бици на Марици 1371. године нестало је стварног господара Србије. После ових догађаја, који су имали далекосежне посљедице за цијело Српство, Твртко је показао претензије на престо Србије. Тражио је круну Србије на основу тога што је био унук Јелисавете, ћерке краља Драгутина, која је била удата за његовог деду Стефана Котромана, те је био Немањић по женској линији.Твртко је са кнезом Лазаром био у добрим односима. У то вријеме кнез Лазар био је господар Моравске Србије и исто као Твртко сусјед моћног и агресивног жупана Николе Алтомановића, чија се власт ширила од Рудника до Јадранског мора, дуж Дрине, Гацка, Билеће и Требиња. Никола Алтомановић је у побуни властеле у Босни директно помагао Твртковог брата Вука, борио се са Дубровчанима, а самом Лазару отео је Рудник. Имао је претензије, да се дочепа Призрена и да буде главни господар српских земаља. Удруженим снагама Твртко и кнез Лазар поразили су Николу Алтомановића и уништили његову власт 1373. године. Дијелећи његову баштину, бан Босне је припојио својој држави подрињски дио Алтомановићевих земаља. Као господар једног дијела некадашњих немањићких посједа, Твртко се сматрао јединим легитимним настављачем њихових државних традиција у шта га је увјеравао и његов логотет Влатко. Због тога се Твртко у јесен 1377. године (највјероватније на Митровдан) крунисао двоструким(сугубим) вијенцем за краља Срба, Босне, Приморја и Западних страна у манастиру Милешева у коме су почивале мошти светог Саве, оснивача Српске православне цркве. Том приликом је свом народном имену додао оно које су симболички носили сви немањићки владари – Стефан. Његово крунисање признали су најистакнутији српски господари, признали су га Дубровчани и Млечани, и он је, уздигнувши се у јерархију владара, усвојио звања и церемонијал немањићког двора, учврстио своју власт. После смрти краља Лајоша Великог 1382, мађарска краљица, да би за себе придобила Твртка, уступа му град Котор 1385. године. Твртко је нарочито ишао за тим, да добије свој излаз на море и да се одвоји зависности од дубровачке луке. Због тога је он 1382. године подигао град Нови као утврђено пристаниште краљевине. Првобитно му је дао име Свети Стефан у славу и спомен Светог Првомученика Стефана, али је град после неког времена град добио назив Нови. Са појавом првих трговачких бродова, који су почели пристизати у тек основано насеље и преносити со, настају прве тешкоће. Дубровник, који сматра трговину и пренос соли својим монополом, нову Тврткову тврђаву схвата као опасну привредну конкуренцију. Локација за подизање града одабрана је пажљиво и према потребама Тврткове државе. Локалитет одређен за подизање града налазио се на сјеверној страни улаза у залив Бока которске у жупи Драчевици. Градња прве тврђаве започела је крајем маја 1382. године, а завршена је септембра исте године. Прво утврђење налазило се на самој обали Топаљског залива. Локација градског терена била је повољна за одбрану од евентуалног нападача, што је у том периоду био значајан фактор. Поред тога, у непосредној близини града постојали су повољни услови за пристанак бродова и градњу луке. У близини града на рјечици Суторини подигнут је трг соли са складиштима, а прве лађе натоварене сољу долазе већ у августу 1382, што је за нови град значило и почетак његовог живота. Нови је подигнут са тачно дефинисаним циљем и наменом, а то је да буде трг соли. Добитком Котора 1385. Твртко се није задовољио, него се заносио мишљу да добије цијелу Далмацију. Као први град заузима Клис 1387. огњиште Шубићеве породице. Његове акције омели су за извесно време напади Османлија на Србију и Босну. Једна турска војска била је поражена 1388. код Билеће. У бици на Косову пољу 1389. Твртко шаље у помоћ кнезу Лазару један дио војске предвођен војводом Влатком Вуковићем, побједником у бици код Билеће. Војвода Влатко је по повратку из битке извјестио Твртка да је побједа била на Српској страни. Нема никакве сумње да је Твртко ушао у рат са Турцима који је довео до битке на Косову као српски краљ, обавезан да штити земље родитеља и прародитеља својих, господе српске. Краљ Твртко је био потпуно убјеђен да је његова војска и војска српских обласних господара на Косову Пољу извојевала велику побједу. У том смислу Твртко је слао писма хришћанским државама, јављајући радосну вијест о свом великом тријумфу. Остао је сачуван одговор Фиренце, стилизован од познатог хуманисте Колуча Салутатија, у коме се хвале и славе –  Твртково краљевство , којем је запало да бије тако славну битку и задобије толику побједу, јунаци који су убили Мурата и краљ кога је посветила тако славна побједа којој се успомена никад неће избрисати. У љето 1390. године Твртку се покоравају градови Сплит, Трогир, Шибеник и острва Брач, Хвар и Корчула. Твртко је стварно владао далматинским градовима, осим Задра(Млечани су одбили да му пруже помоћ) и највећим дијелом приморја тзв републике Хрватске. Његова држава је обухватала највећи дио источне јадранске обале: од Задра до Бококоторског залива, искључујући, разумије се, Дубровник, који је и даље био под врховном влашћу угарског краља. После тога је своју титулу промјенио у краљ Рашке, Босне, Далмације, Хрватске и Приморја, са којом се први пут јавља 10. јула 1390. године. Тврко је умро 10. марта 1391. године. Био је ожењен једном бугарском принцезом, а наследио га је његов син Остоја Котроманић.

Komentari
Dodaj Novi
+/-
Dodaj komentar
Ime:
Email:
 
Naslov:
 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."